RAZUMITE APSTRAKTNO

Moje su misli negde daleko,
skrivene u kosi što mrsio sam nekad,
miluju kožu glatku i sjajnu
i teraju na plač u mom ličnom paklu…

Sećam se kako voleo sam nekad,
ukus vina sa usana tvojih,
a sada i sam samo ponekad,
popijem čašu, ali me zaboli.

I dalje osećam vetar na licu,
i uz to miris kose što se njiše
i znam da to smatrah odsjajem sreće,
nadah se da će trajat` i da proći neće…

Moje su misli prokleto daleko,
bude se zajedno sa mislima jutra,
teraju pesnicu o zid da lupim,
teraju na plač u mom ličnom paklu…

Da si nam živ i zdrav još puno godina i da nam još dugo, dugo praviš zanimljive flasheve i ostale zgode!

Crvene suze lijem niz lice,
život, to je ono iza mene,
a ti prošla si kroz sve moje ulice,
za sobom ostavila trag, u grudima popucale stene….

Ustajao dah navike, samoće,
tražim teške reči da njima te pljunem,
nadam se a znam da bol ostaće,
koliko god to ne želim, ipak te kunem…

Ne razumem ništa a najmanje sebe,
ko da bacio sam sidro i ukovan stojim,
i nema dana da ne pomislim na tebe,
valjda će proći, ali suprotnog se bojim.

Hod bez cilja sad najbolji mi drug,
po navici prolazim pored tvoje zgrade,
osećam kao da tu imam neizmiren dug,
tu srce zatreperi, tu će i da stane…

Xpictoc ce pogu!